Sećanja na Galeta Jankovića - Pekara

Sve se lepo vidi sa „istorijske distance“, ali tada... Ja sam naslućivao da se vremena menjaju samo po mirisima pekare. Tamo se mešao miris ljudi i mirisi peciva i pečenja. Prase za Svetog Luku je drukčije mirisalo od praseta za Dan Republike, ali ne zbog prasića, već zbog ljudi. U plehu su svi bili isti, ali pred plehom i tezgom (i Bogom) nikako. Tada sam naučio da pravim razliku između mirisa Pokošenog sena i Pina silvestra, sapuna Palmoliv i čuvenog Meriminog, iz Kruševca.  Video ljude „na vi“ i one druge, „na ti“. Tihe i grlate, skromne i bahate.
 

Neki nikada nisu hteli da kupe hleb u pekari, da ne bi pomagali privatni sektor. Drugi nisu mogli da zamisle bećar paprikaš i kajganu od dvožučih jaja bez mlake cipovke. U pekarama se najbolje videla razlika između „aveti prošlosti“ i „onih koji vuku napred“. Malograđanštine i šumske solidarnosti. Primitivizma na nivou i onog drugog, ogoljenog i sigurnog u sebe. Neki su mljackali usred pekare, dok su čekali da plate, drugi gunjali iza ćoška. Nikada neću zaboraviti zvuk veštačke vilice koja preseca lisnato testo koje vruska. Zvuk koji se čuje kada se otkida krajka. Poljubac polukružnog sekača za burek i tepsije. Vidim džempere pune susama otpalog sa kuvanog đevreka. Čujem komšije koje traže slane perece sa malo više tečne soli. Zagoreli, skoro ugljenisan hleb.

 

Neki su donosili prasiće u svojim, specijalnim, tučanim plehovima i posebnu šolju za moču. Davali su uputstva pekarima, kao da su doktorirali pečenje na Sorboni. I naravno, stalno su imali zamerke, jer biti zadovoljan nije gospodski. Drugi su donosili gude u najlonu i imali samo jednu želju – da im pečenje ne zagori, ali i da ne ostane živo uz kosku. Prvi su imali „svog seljaka“, a drugi su krkali „preko firme“. I svako je imao svoga sveca. Najpopularnijeg su oslovljavali sa „drug“! Baš kao i pekara.

 E, zato sam ja imao ideju da nazovem ovu knjigu „Pekara“, ali pekara je suviše mala da primi toliki svet o kome već dugo pišem. A za njima su ostale mrve bajatog hleba... Te mrve sam skupio da ih ne bi pokljucali vrapci, gugutke i neko novo vreme.

                                                                       Tako sam video, a možda je tako i bilo.

                                                                                         ,,LABUDOVA PESMA"