Pili su se, na našoj periferiji, razni napici. Ne možete ni zamisliti čega tu sve nije bilo, čak ni makrobiotičari, alhemičari, predratni kulinari ne bi verovarli šta su sve starovremenske domaćice pripremale i znale. Tu je bilo đakonija za sve uzraste ali i za sve bolesti, čudotvornih čajeva za dijareju i mladalačko ludilo, likera za potenciju i prostatu, trava za nervus-lagus i čukljeve i da ne nabrajam dalje. Zamislite liker od jaja, takozvani aer konjak, za proširene hiluse i veliki kašalj. Stavite u plavu šerpu na tufne šezdeset jaja i držite ih u njoj šezdeset dana. Preko njih cedite limun i pustite ih da ogreznu, zatim izvaditi opnu i sipate liker u sterilisane flaše od zimnice i to je sva mudrost. Znate, aer konjak se služio samo u nobl kućama i to pred ručak, a u manje otmenim kućama deca su pila sirupe, čuveni ,,Biosandostol", na bazi pomorandžinog soka i ribljeg ulja. Na flaši bila je naslikana plavooka devojčica sa bucmastim obrazima i roditelji su masovno kupovali taj napitak verujući da će i njihovo dete biti tako zdravo i debelo.
Jedno vreme u modi je bio i ,,Tonikum Roš", švajcarski preparat za jačanja kompletnog organizma, koji su cevčili alkoholičari zbog jake arome orahovače.
Kad nestane pića u kući, mokra braća su iznenada osećali sažaljenje prema vlastitom organizmu i natezali uvoznu medicinu.
Gazde se nisu nogo povodile za svetskim i nobl alko-trendovima, već su i dalje pile piće svojih zavičaja, da ne kažem od detinjstva, to je u stvari bila borba prečana i srbijanaca, borba dudare i šljivovice, burića i petački, šta je bolje, prirodnije, čistije do danas nije razjačnjeno, ali se zna da su i jedni i drugi o slavama reklamirali svoja pića od kojih glava ne boli i koja su kao mleko.
Nemojte misliti da sam zaboravio neke bezalkoholne delikatese, kao što su na primer kabeza, melanš, pa čuveni klaker, koji su cevčili seljaci na Savi, da bi se kasnije ta moda proširila rumunskom ulicom i na Dedinje. Zdepasta vlaša, zeleni i žuti napitak i gumeni pampur na rastezanje. Kasnije posle rata, prvo se nije pilo ništa sem čaja od nane, koja je nicala po periferijskim livadam, a ksanije se prešlo na Koktu i Kruškovac, najpopularnija pića nove Jugoslavije. Ona su se pila dok narod nije počeo da pije nešto bolje, ali tek negde šezdesetih, a što se mne tiče, deda je dobio neke pare na lozu i baba je napravila aer konjak od šezdeset jaja i mogu vam reći - da sam živeo pre rata, samo bih to pio.
Tekst preuzet iz radio emisije ,,ZABAVNIK"
Нема коментара:
Постави коментар