Trideset od mature…Ej!
Odela koja su nam kupili
roditelji kao mladim pripravnicima i kompleti šiveni kod jeftinih šnajderki
koje muči giht. Gužvamo se, ali porub još drži. Tri čira, dve žučne kese, par „angina
pektoris”, možda i poneka prostata… Ko zna?! Odlikaši, muvare i ponavljači…
Nesrećno udate i srećno razvedeni, slobodni koji ne znaju šta će sa slobodom…
Duge, umorne veze sa kojima se putuje na Divčibare. Svi nasukani na tri tužne
decenije. Gledali u pučinu, ostali u plićaku, seli u jedrenjak, ali nismo
videli da su nam ukrali jedra.
Trideset od mature…Uf! Kolika
ti je plata? Kako ti je keva? Viđaš li klince? Boli li te nešto? Čujem da ti je
firma propala? Slike dece upadaju u šopsku salatu, albumčići idu iz ruke u ruku
i obavezno: „Ovo smo mi u Turskoj.” Važni su oni kojima zvrči mobilni,
nevažnima je iscurela baterija. Već tri
decenije nisu dostupni. Prvi se napijaju oni koji izlaze samo na godišnjicu
mature. I u školi su znali šta se može i kada. Zato su razrednu zamenili ženom.
Trideset je prošlo od onoga
dana, kada smo zagrljeni i pijani urlikali ispred naše gimnazije… Tada beše u
modi ona pesma „Daj nam sunca”…
Tako sam video, a možda je tako i bilo.
Нема коментара:
Постави коментар